UTICAJ HRANE NA RASPOLOŽENJE – ISHRANOM PROTIV DEPRESIJE

U poslednje vreme se mnogo priča o tome kako i koliko ishrana može da utiče na opšte raspoloženje čoveka, pa čak i da bude uzrok ozbiljne bolesti kao što je depresija.

Koliko je ishrana bitna za naše fizičko zdravlje isto toliko utiče i na naše mentalno i duhovno zdravlje.

I koliko ishrana može da poboljša zdravlje, isto tako može i da ga pogorša ako se ne hranimo adekvatno.

ishrana, depresija, uticaj hrane

Nekoliko godina u nazad, mnoge države (V.Britanija, Španija, Norveška, Grčka, Japan i Koreja) su isakle rezultate studija koje jasno zaključuju da je:

Ono što jedemo u direktnoj vezi sa tim kako se osećamo.

Definitivni zaključak je da se ishrana koja uključuje prerađene namirnice i šećer povećava rizik od depresije čak i do 58%.

Konzumiranje prerađenih ugljenih hidrata i unošenje male količine preoteina uzrokuju brze i negativne oscilacije nivoa šećera u krvi, a nestabilan nivo glukoze u telu remeti brojne fiziološke funkcije i izaziva depresiju.

Nizak nivo šećera u krvi može biti krivac za:

  • nagle promene raspoloženja
  • nizak nivo samopouzdanja
  • opštu slabost
  • hipersenzitivnost

Depresija, raspoloženje, hrana protiv depresije, popravlja raspoloženje, ishrana, uticaj hrane na sreću, ishranom protiv depresije, popravlja raspoloženje

Treba unositi složene ugljene hidrate kao što su testenine, hleb, krompir i mahuranke.

Zbog sporog i ravnomernog otpuštanja šećera u krv prilikom varenja.

Hrana životinjskog porekla u telu kiselu reakciju a hrana biljnog porekla stvara baznu reakciju.

Tako da bi trebalo unositi 70% (alkalne) i 30% (kisele) hrane.

Kada u našoj ishrani preovladava hrana koja u telu stvara kiselu reakciju, pogoršava nam se raspoloženje i postajemo nervozni, umorni i depresivni!

Jedna od najbitnijih stvari:

Dokazano je i da velika količina omega-3 masnih kiselina smanjuje rizik od depresija.

I to jer one drastično povećavaju sposobnost organizma da se brani od stresa.

Pokazalo se da moždane ćelije tretirane omega-3 masnim kiselinama drugačije (pozitivno) reaguju na hormon stresa. 

Omega-3 masne kiseline se u najvećim količinama nalaze u morskim ribama (losos, skuša, tuna)

Takođe, konzumacija prerađenog šećera, kofeina, alkohola i masnoća reaguju suprotno – negativno.

PREDSTAVLJAMO SPISAK HRANE – PROTIV DEPRESIJA

  • Konzumirati puno vode – voda je važno oružje u borbi protiv depresije
  • Integralni ugljeni hidrati – stabilizuju nivo šećera u krvi
  • Kari – glavni sastojak je kurkuma. Ajurvedska medicina navodi upravo kurkumu kao hranu protiv despresije i raznih anksioznih stanja.
  • Tamno lisnato povrće
  • Skuša – odličan izvor omega-3 masnih kiselina
  • Pasulj – sadrži triptofanom koji je neophodan za stvaranje serotonina (hormona sreće)
  • Crvena paprika
  • Pomorandža – pomaže razvoj serotonina

uticaj hrane na raspoloženje, depresija

  • Borovnica – jedna studija trvrdi da konzumacija popravlja raspoloženje za 15%
  • Ananas i banana – banana stimulišu razvoj serotonina a ananas pozitivno utiče na nervni sistem
  • Jaja
  • Kalcijum – pomaže kod lošeg raspoloženja, umora i problema sa spavanjem. Velika šolja mleka je odličan izbor. Kalcijum se takođe nalazi i u brokoliju, i susamu.
  • Gvožđe – manjak zvožđa uzrokuje umor, manjak energije i anemiju (posebno kod žena zbog menstruacije). Manjak se može nadoknaditi džigericom, govedinom, graškom i lešnicima. Vegetarijanci ga mogu nadoknaditi uz pomoć vitamina C.

Savet: Ako retko jedete ribu, preporučuje se uzimanje dodataka ishrani omega-3 masnih kiselina u dozi do 2gr na dan.

 

Depresija, raspoloženje, hrana protiv depresije, popravlja raspoloženje, ishrana, uticaj hrane na sreću, ishranom protiv depresije, popravlja raspoloženje

Predstavljamo i video u kome se tvrdi da vegetarijanska ishrana garantuje pobedu nad ovim stanjem i da će depresija nestati za 2 nedelje:

 

Izvor: dijetamesecevemene , lepotaizdravlje , b92

Sličan članak: VALERIJANA – LEKOVITA BILJKA – ČAJ PROTIV PROTIV NESANICE, NERVOZE, UMORA

Ostavite svoj komentar
Print Friendly
Preporuči prijateljima:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *